Uvod

Posle snažnog zamaha koji je doživela u doba starih Grka, matematika je dugo stagnirala, sve dok nije ponovo oživela uvođenjem koordinatnog sistema (u prvoj polovini XVII veka).

Smatra se da je Rene Dekart, objavljivanjem svoje Geometrije u jednom od tri dodatka njegovoj Raspravi o metodi (Discours de la méthode pour bien conduire sa raison et chercher la verité dans les sciences, 1637.) postavio osnove današnjoj analitičkoj geometriji. Prema anegdoti, Dekart je inspiraciju za uvođenje koordinatne ravni dobio posmatrajući muvu na plafonu. Analitičkoj geometriji ime je dao Njutn, pri čemu je pod analitičkom geometrijom podrazumevao proučavanje geometrijskih figura pomoću algebarskih jednačina.

Analitička geometrija je deo matematike koja izučava svojstva geometrijskih objekata (krivih, površi, ...) metodom koordinata. Ovom metodom nekom skupu tačaka u ravni ili prostoru dodeljujemo izvesnu jednačinu, koja karakteriše takav skup tačaka. Razmatraju se i rešavaju i obrnuti slučajevi: ako je data jednačina koja sadrži koordinate nekih tačaka, potrebno je odrediti krivu (površi i slično) koja odgovara datoj jednačini.

Metodom koordinata se utvrđivanje odnosa između određenih objekata svodi na ispitivanje odnosa njihovih odgovarajućih jednačina.

Predmet daljeg razmatranja biće analitička geometrija u ravni, u odnosu na pravougli koordinatni sistem.